Sinhronizacija ciklusa BDP-a Slovenije sa drugim ekonomijama bivše Jugoslavije
Četvrti deo poredi ciklus BDP-a Slovenije sa ciklusima Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije. Sinhronizacija je važna zato što ekonomije koje se kreću zajedno mogu deliti trgovinsku izloženost, finansijske kanale, veze na tržištu rada, uslove tražnje iz EU, turističke šokove ili regionalne prelive. Analiza koristi HP-filtrirane cikluse, funkcije unakrsne korelacije i indeks konkordance. Tabela 5 koristi se za tumačenje prednjačenja i kašnjenja, ali se ne ubacuje kao prikazana tabela u blog.
Vizuelni nalazi pokazuju da Slovenija deli glavne ciklične epizode sa regionom, ali se snaga sinhronizacije razlikuje. Najjača vizuelna usklađenost je sa Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom i Crnom Gorom. Sa Bosnom i Hercegovinom blisko su usklađeni globalna finansijska kriza, faza oporavka, COVID-19 kontrakcija i postpandemijski rast. Sa Hrvatskom je vidljiv zajednički evropski ciklus: ekspanzija pre krize, krizna kontrakcija, kasniji oporavak, pandemijski šok i oporavak. Sa Crnom Gorom tajming glavnih šokova je zajednički, mada ciklus Crne Gore ima mnogo veću amplitudu.
Odnos sa Severnom Makedonijom je umereniji. Zajednički šokovi su vidljivi, posebno oko COVID-19, ali širi niz ekspanzija i kontrakcija nije toliko blisko usklađen. Odnos sa Srbijom je još slabiji. Srbija i Slovenija dele pandemijski šok i neka šira regionalna kretanja, ali grafikoni ciklusa sugerišu manje doslednu faznu usklađenost nego u poređenjima sa Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom i Crnom Gorom.
Rezultati unakrsne korelacije potvrđuju ovu hijerarhiju. Prema konvenciji redosleda u nazivima fajlova, negativni pomaci se tumače kao prednjačenje prve navedene serije, dok pozitivni pomaci sugerišu prednjačenje druge navedene serije. Za Sloveniju i Bosnu i Hercegovinu korelacija na nultom pomaku veoma je visoka, oko 0,879. Pomak -1 je takođe visok, oko 0,714. Pošto je Slovenija prva navedena, to sugeriše da Slovenija u nekim fazama može blago prednjačiti Bosni i Hercegovini, ali je dominantna veza savremena.
Za Hrvatsku i Sloveniju korelacija na nultom pomaku iznosi oko 0,758. Korelacija na pomaku +1 takođe je visoka, oko 0,623, dok je na pomaku -1 oko 0,535. Pošto je Hrvatska prva u nazivu fajla, pozitivni susedni pomak sugeriše da Slovenija u nekim epizodama može prednjačiti Hrvatskoj za jedan kvartal, mada najjača veza ostaje na nultom pomaku. Za Sloveniju i Crnu Goru najviša korelacija je na pomaku -1, oko 0,674, dok je korelacija na nultom pomaku gotovo jednako visoka, oko 0,666. Pošto je Slovenija prva navedena, to ukazuje na moguće prednjačenje Slovenije nad Crnom Gorom od jednog kvartala, ali je razlika u odnosu na savremenu korelaciju mala.
Za Sloveniju i Severnu Makedoniju korelacija na nultom pomaku iznosi oko 0,582, uz pomak -1 od oko 0,385. To je umerena veza, sa određenim nagoveštajem da Slovenija u nekim fazama može prednjačiti Severnoj Makedoniji. Za Sloveniju i Srbiju korelacija na nultom pomaku iznosi samo oko 0,289, uz pomak -1 od oko 0,243. To je jasno najslabiji odnos unakrsne korelacije među prikazanim parovima koji uključuju Sloveniju.
Tabela 6. Indeks konkordance
| Series1 | Series2 | N | N11 | N00 | Nc | C_index | p_value |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Slovenia | Bosnia and Herzegovina | 104 | 38 | 51 | 89 | 0.856 | 0.000 |
| Croatia | Slovenia | 121 | 37 | 50 | 87 | 0.719 | 0.000 |
| Slovenia | Montenegro | 81 | 32 | 32 | 64 | 0.790 | 0.000 |
| Slovenia | North Macedonia | 105 | 26 | 36 | 62 | 0.590 | 0.078 |
| Slovenia | Serbia | 121 | 28 | 48 | 76 | 0.628 | 0.006 |
Tabela 6 daje fazni rezime. Najviša konkordanca Slovenije je sa Bosnom i Hercegovinom, oko 0,856. Crna Gora sledi sa oko 0,790. Hrvatska je takođe snažno sinhronizovana, sa indeksom konkordance od oko 0,719. Srbija je umereno sinhronizovana, sa oko 0,628. Severna Makedonija je slabija, sa oko 0,590, a njena p-vrednost nije konvencionalno značajna. Ovaj poredak je ekonomski uverljiv. Ciklus Slovenije snažno je povezan sa regionom, ali je u ovoj analizi najbliža sinhronizacija sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Hrvatskom. Veze sa Srbijom i Severnom Makedonijom su slabije.
Zaključak četvrtog dela jeste da je Slovenija istovremeno regionalno povezana i strukturno posebna. Ona deli glavne šokove sa drugim ekonomijama bivše Jugoslavije, ali njen ciklus često deluje glađe i čvršće povezan sa širim evropskim ciklusom. Sinhronizacija je najjača sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Hrvatskom, slabija sa Srbijom i najslabija sa Severnom Makedonijom. Dokazi o prednjačenju i kašnjenju sugerišu da Slovenija ponekad može blago prednjačiti nekim regionalnim partnerima, ali glavni rezultat je i dalje istovremeno kretanje oko velikih šokova.
Metodološki dodatak za Deo 4
Funkcija unakrsne korelacije meri odnos između dve ciklične serije na različitim pomacima. Vrh na nultom pomaku znači da se dva ciklusa najjače kreću istovremeno. Vrh udaljen od nule može sugerisati da jedna ekonomija prednjači ili kasni za drugom. Znak pomaka mora se tumačiti prema redosledu serija u proračunu.
Indeks konkordance meri koliko često su dve ekonomije u istoj cikličnoj fazi. Svaki kvartal se klasifikuje kao ekspanzija ili kontrakcija za svaku ekonomiju. Ako su obe ekonomije u ekspanziji, ili obe u kontrakciji, kvartal je konkordantan. Indeks je udeo uporedivih kvartala u kojima se faze poklapaju. Vrednost blizu jedan ukazuje na snažnu sinhronizaciju, dok vrednost blizu jedne polovine sugeriše slabu faznu usklađenost. Konkordancu treba čitati zajedno sa grafikonima ciklusa i unakrsnim korelacijama, jer dve ekonomije mogu deliti šokove, a ipak imati različit tajming faza ili amplitude.
Opšti zaključak
Kvartalna serija BDP-a Slovenije od 1996Q1 do 2026Q1 snažno je trendovska, veoma postojana i sezonski strukturisana. Karakteristike vremenske serije pokazuju veoma visoku snagu trenda, značajnu sezonalnost, snažnu autokorelaciju i nestacionarnost u nivou. ARIMA model se dobro pokazuje kao kratkoročni prognostički alat: prolazi rezidualne provere, nadmašuje prikazane reperne modele i drži sva holdout posmatranja unutar intervala prognoze. Datiranje poslovnog ciklusa identifikuje ekspanziju pre 2008, kontrakciju tokom globalne finansijske krize, period prilagođavanja ranih 2010-ih, oporavak posle 2013, COVID-19 šok i postpandemijski oporavak. Najnoviji ciklični položaj je manje jasan i zavisi od korišćenog filtera. Regionalna sinhronizacija je najjača sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Hrvatskom, umerena sa Srbijom, a najslabija sa Severnom Makedonijom.
Šira poruka je da ciklus BDP-a Slovenije treba čitati i kao nacionalni ciklus razvijene evropske ekonomije i kao deo regionalnog makroekonomskog prostora bivše Jugoslavije. Slovenija deli glavne regionalne šokove, ali je njen ciklus glađi i ponekad može blago prednjačiti manje razvijenim ili volatilnijim susedima.
Literatura
Baxter, M., & King, R. G. (1999). Measuring business cycles: Approximate band-pass filters for economic time series. Review of Economics and Statistics, 81(4), 575–593.
Corbae, D., & Ouliaris, S. (2006). Extracting cycles from nonstationary data. Econometric Theory, 22(4), 843–858.
Eurostat. (n.d.). Gross domestic product and main components — quarterly national accounts (namq_10_gdp).
Harding, D., & Pagan, A. (2002). Dissecting the cycle: A methodological investigation. Journal of Monetary Economics, 49(2), 365–381.
Hodrick, R. J., & Prescott, E. C. (1997). Postwar U.S. business cycles: An empirical investigation. Journal of Money, Credit and Banking, 29(1), 1–16.
Hyndman, R. J., & Athanasopoulos, G. (2025). Forecasting: Principles and Practice.
U.S. Census Bureau. (2025). X-13ARIMA-SEATS Seasonal Adjustment Program.