Sinhronizacija ciklusa BDP-a Bosne i Hercegovine sa drugim ekonomijama bivše Jugoslavije

Četvrti deo poredi ciklus BDP-a Bosne i Hercegovine sa ciklusima Hrvatske, Crne Gore, Severne Makedonije, Srbije i Slovenije. Sinhronizacija je važna zato što ekonomije koje se kreću zajedno mogu deliti trgovinsku izloženost, veze na tržištu rada, finansijske kanale, doznake, turističke šokove, uslove tražnje iz EU ili regionalne prelive. Analiza koristi HP-filtrirane cikluse, funkcije unakrsne korelacije i indeks konkordance. Tabela 5 koristi se za tumačenje prednjačenja i kašnjenja, ali se ne ubacuje kao prikazana tabela u blog post.

Vizuelni nalazi pokazuju snažnu regionalnu sinhronizaciju, posebno sa Hrvatskom, Crnom Gorom i Slovenijom. Bosna i Hercegovina i Hrvatska dele isti široki niz faza: ekspanziju pre krize, pad tokom globalne finansijske krize, postepeni oporavak, pandemijsku kontrakciju i postpandemijski rast. Hrvatski pandemijski pad je vidljivo dublji, ali je tajming blisko usklađen. Bosna i Hercegovina i Crna Gora takođe se kreću zajedno oko glavnih prelomnih tačaka, mada je ciklus Crne Gore volatilniji, posebno tokom pandemije. To je u skladu sa manjom veličinom Crne Gore i većom osetljivošću na turističke šokove.

Poređenje sa Slovenijom takođe pokazuje snažnu povezanost. Slovenački ciklus je u nekim fazama glađi, ali je široki obrazac blisko usklađen, posebno oko globalne finansijske krize i pandemije. Poređenje sa Srbijom pokazuje jasne zajedničke šokove i približno sličan tajming, mada korelacija nije toliko snažna kao sa Hrvatskom ili Slovenijom. Severna Makedonija je najslabiji vizuelni slučaj. Neka zajednička kretanja su vidljiva, posebno oko COVID-19, ali je usklađenost manje stabilna kroz ceo uzorak.

Rezultati unakrsne korelacije potvrđuju da je najjača veza savremena. Za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu unakrsna korelacija dostiže maksimum na nultom pomaku, oko 0,866. Susedni pomak -1 takođe je visok, oko 0,674, a pomak +1 oko 0,614. Pošto je redosled u fajlu Hrvatska prema Bosni i Hercegovini, mala asimetrija sugeriše da Hrvatska u nekim epizodama može blago prednjačiti, ali je dominantan rezultat istovremeno kretanje.

Za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru korelacija na nultom pomaku iznosi oko 0,773. Korelacija na pomaku -1 takođe je snažna, oko 0,637, dok je na pomaku +1 oko 0,436. Pošto je Bosna i Hercegovina prva u nazivu fajla, to sugeriše moguće prednjačenje Bosne i Hercegovine nad Crnom Gorom od jednog kvartala u nekim kretanjima, ali je savremena veza ipak najjača. Za Severnu Makedoniju korelacija na nultom pomaku iznosi oko 0,707, uz slabije susedne pomake. To ukazuje na zajedničke šokove, ali manje stabilnu strukturu prednjačenja i kašnjenja.

Za Bosnu i Hercegovinu i Srbiju korelacija na nultom pomaku iznosi oko 0,632. Pomak +1 ima vrednost oko 0,383, a pomak -1 oko 0,343. To pokazuje značajnu savremenu vezu, ali slabiju nego sa Hrvatskom, Crnom Gorom i Slovenijom. Za Sloveniju i Bosnu i Hercegovinu korelacija na nultom pomaku najviša je među ovim parovima, oko 0,879. Vrednost na pomaku -1 je takođe visoka, oko 0,714, a na pomaku -2 oko 0,518. Pošto je Slovenija prva u nazivu fajla, to sugeriše da Slovenija u nekim fazama može blago prednjačiti pred Bosnom i Hercegovinom, ali glavna veza ostaje savremena.

Tabela 6. Indeks konkordance

Tabela 6 daje fazni rezime. Najviša konkordanca Bosne i Hercegovine je sa Slovenijom, oko 0,856. Hrvatska sledi vrlo blizu, sa oko 0,827. Crna Gora je takođe visoko, sa oko 0,813. Srbija je umereno snažno povezana, sa oko 0,702. Severna Makedonija je najslabija, sa oko 0,625, mada je i dalje statistički značajna u prikazanoj tabeli. Hijerarhija konkordance je zato jasna: Bosna i Hercegovina je najviše sinhronizovana sa Slovenijom, Hrvatskom i Crnom Gorom; značajno sinhronizovana sa Srbijom; i najmanje sinhronizovana sa Severnom Makedonijom.

Zaključak četvrtog dela je da je ciklus BDP-a Bosne i Hercegovine snažno regionalan. Zemlja se ne kreće izolovano. Njene glavne ciklične epizode deli sa drugim ekonomijama bivše Jugoslavije, posebno sa onima koje su najviše izložene zajedničkim evropskim i regionalnim šokovima. Dokazi o prednjačenju i kašnjenju su sekundarni u odnosu na glavni nalaz: najvažnije veze dešavaju se u istom ili gotovo istom kvartalu.

Metodološki dodatak za Deo 4

Funkcija unakrsne korelacije meri odnos između dve ciklične serije na različitim pomacima. Vrh na nultom pomaku znači da se dva ciklusa najjače kreću istovremeno. Vrh udaljen od nule može ukazivati da jedna ekonomija prednjači ili kasni za drugom. Znak pomaka mora se tumačiti prema redosledu serija u proračunu.

Indeks konkordance meri koliko često su dve ekonomije u istoj cikličnoj fazi. Svaki kvartal se klasifikuje kao ekspanzija ili kontrakcija za svaku ekonomiju. Ako su obe ekonomije u ekspanziji ili obe u kontrakciji, kvartal je konkordantan. Indeks je udeo uporedivih kvartala u kojima se faze poklapaju. Vrednost blizu jedan ukazuje na snažnu sinhronizaciju, dok vrednost blizu jedne polovine sugeriše slabu faznu usklađenost.

Opšti zaključak

Kvartalna serija BDP-a Bosne i Hercegovine od 2000Q1 do 2025Q4 snažno je trendovska, izrazito sezonska i postojana. Serija pokazuje dugoročni oporavak i rast, prekinut globalnom finansijskom krizom i šokom COVID-19. ARIMA model se dobro pokazuje kao alat za kratkoročno prognoziranje, jer sve stvarne holdout vrednosti ulaze u 80% i 95% intervale prognoze. Datiranje poslovnog ciklusa potvrđuje glavne epizode kroz tri filtera: ekspanziju pre krize, kriznu kontrakciju, postkrizno prilagođavanje, pandemijski pad i oporavak. Regionalna sinhronizacija je najjača sa Slovenijom, Hrvatskom i Crnom Gorom, značajna sa Srbijom i najslabija sa Severnom Makedonijom.

Šira poruka je da ciklus BDP-a Bosne i Hercegovine treba tumačiti istovremeno nacionalno i regionalno. Domaći uslovi su važni, ali su glavna ciklična kretanja duboko povezana sa širim makroekonomskim okruženjem bivše Jugoslavije i Evrope.

Literatura

Baxter, M., & King, R. G. (1999). Measuring business cycles: Approximate band-pass filters for economic time series. Review of Economics and Statistics, 81(4), 575–593.

Corbae, D., & Ouliaris, S. (2006). Extracting cycles from nonstationary data. Econometric Theory, 22(4), 843–858.

Eurostat. (n.d.). Gross domestic product and main components — quarterly national accounts (namq_10_gdp).

Harding, D., & Pagan, A. (2002). Dissecting the cycle: A methodological investigation. Journal of Monetary Economics, 49(2), 365–381.

Hodrick, R. J., & Prescott, E. C. (1997). Postwar U.S. business cycles: An empirical investigation. Journal of Money, Credit and Banking, 29(1), 1–16.

Hyndman, R. J., & Athanasopoulos, G. (2025). Forecasting: Principles and Practice.

U.S. Census Bureau. (2025). X-13ARIMA-SEATS Seasonal Adjustment Program.