Sinhronizacija ciklusa BDP-a Hrvatske sa drugim ekonomijama bivše Jugoslavije
Četvrti deo poredi ciklus BDP-a Hrvatske sa ciklusima Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, Srbije i Slovenije. Sinhronizacija je važna zato što ekonomije koje se kreću zajedno mogu deliti trgovinsku izloženost, veze na tržištu rada, turističke šokove, uslove tražnje iz EU, finansijske kanale ili regionalne prelive. Analiza koristi HP-filtrirane cikluse, funkcije unakrsne korelacije i indeks konkordance. Tabela 5 koristi se za precizno tumačenje prednjačenja i kašnjenja, ali se ne ubacuje kao prikazana tabela u blog post.
Vizuelni nalazi pokazuju snažnu sinhronizaciju sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Slovenijom. Hrvatska i Bosna i Hercegovina dele isti široki niz faza: ekspanziju pre krize, pad tokom globalne finansijske krize, postepeni oporavak, pandemijsku kontrakciju i postpandemijski rast. Pandemijski pad je dublji u Hrvatskoj, ali je tajming blisko usklađen. Hrvatska i Crna Gora takođe dele glavne prelomne tačke, mada je ciklus Crne Gore volatilniji, posebno oko pandemije. To je u skladu sa značajem turističkih šokova u obe ekonomije, ali sa jačom amplitudom u Crnoj Gori.
Hrvatska i Slovenija pokazuju snažan zajednički evropski ciklus. Ekspanzija pre 2008, krizni pad, oporavak i pandemijski šok vidljivi su u obe serije. Slovenački ciklus je u nekim periodima glađi, ali je usklađenost jasna. Poređenje sa Srbijom je značajno, ali slabije. Globalna finansijska kriza i pandemija su zajedničke, ali ciklusi nisu toliko čvrsto usklađeni kao kod Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Slovenije. Severna Makedonija je najslabiji vizuelni par. Neka zajednička kretanja su vidljiva, posebno oko COVID-19, ali je usklađenost manje stabilna kroz ceo uzorak.
Rezultati unakrsne korelacije podržavaju vizuelno tumačenje. Prema konvenciji zasnovanoj na redosledu u nazivu fajla, negativni pomaci se tumače kao prednjačenje prve navedene serije, dok pozitivni pomaci sugerišu prednjačenje druge navedene serije. Za Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu korelacija na nultom pomaku iznosi oko 0,866 i najjača je za taj par. Pomak -1 je takođe visok, oko 0,674, dok je pomak +1 oko 0,614. To znači da je dominantna veza savremena, mada Hrvatska u nekim epizodama može blago prednjačiti Bosni i Hercegovini.
Za Hrvatsku i Crnu Goru korelacija na nultom pomaku iznosi oko 0,829, dok je pomak -1 takođe visok, oko 0,714. To ponovo ukazuje na snažno istovremeno kretanje, uz mogućnost da Hrvatska u nekim fazama prednjači za jedan kvartal. Za Hrvatsku i Severnu Makedoniju korelacija na nultom pomaku je niža, oko 0,562, a susedni pomaci su znatno slabiji. To sugeriše zajedničke šokove, ali slabiju sinhronizaciju. Za Hrvatsku i Srbiju korelacija na nultom pomaku iznosi oko 0,505, uz pomak -1 od oko 0,394 i pomak +1 od oko 0,376. Veza je značajna, ali nije naročito snažna. Za Hrvatsku i Sloveniju korelacija na nultom pomaku iznosi oko 0,758. Korelacija na pomaku +1, oko 0,623, viša je od vrednosti na pomaku -1, oko 0,535, što sugeriše da Slovenija u nekim epizodama može blago prednjačiti Hrvatskoj, mada je dominantan rezultat i dalje istovremeno kretanje.
Tabela 6. Indeks konkordance
| Series1 | Series2 | N | N11 | N00 | Nc | C_index | p_value |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Croatia | Bosnia and Herzegovina | 104 | 39 | 47 | 86 | 0.827 | 0.000 |
| Croatia | Montenegro | 81 | 35 | 30 | 65 | 0.802 | 0.000 |
| Croatia | North Macedonia | 105 | 29 | 34 | 63 | 0.600 | 0.050 |
| Croatia | Serbia | 125 | 38 | 49 | 87 | 0.696 | 0.000 |
| Croatia | Slovenia | 121 | 37 | 50 | 87 | 0.719 | 0.000 |
Tabela 6 sažima sinhronizaciju pomoću indeksa konkordance. Najviša konkordanca Hrvatske je sa Bosnom i Hercegovinom, oko 0,827. Crna Gora sledi blizu, sa oko 0,802. Slovenija je takođe snažno sinhronizovana, sa indeksom konkordance od oko 0,719. Srbija je umereno sinhronizovana, sa oko 0,696. Severna Makedonija je najslabiji par, sa indeksom konkordance od oko 0,600 i graničnom p-vrednošću. Ova hijerarhija je ekonomski uverljiva. Hrvatska je najviše sinhronizovana sa ekonomijama koje dele snažnu regionalnu, turističku, trgovinsku ili evropsko-cikličnu izloženost. Sinhronizacija sa Srbijom je značajna, ali slabija, dok Severna Makedonija deluje manje čvrsto usklađena.
Zaključak četvrtog dela jeste da je ciklus BDP-a Hrvatske snažno povezan sa regionom, ali ne jednako sa svim ekonomijama bivše Jugoslavije. Najbliži ciklični partneri u ovoj analizi su Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Slovenija. Veze sa Srbijom i Severnom Makedonijom su slabije, iako vidljive. Najvažniji nalaz je da su glavni regionalni i evropski šokovi zajednički, čak i kada se amplitude i brzine oporavka razlikuju.
Metodološki dodatak za Deo 4
Funkcija unakrsne korelacije meri odnos između dve ciklične serije na različitim pomacima. Vrh na nultom pomaku znači da se dva ciklusa najjače kreću istovremeno. Vrh udaljen od nule može sugerisati da jedna ekonomija prednjači ili kasni za drugom. Znak pomaka mora se tumačiti prema redosledu serija u proračunu.
Indeks konkordance meri koliko često su dve ekonomije u istoj cikličnoj fazi. Svaki kvartal se klasifikuje kao ekspanzija ili kontrakcija za svaku ekonomiju. Ako su obe ekonomije u ekspanziji, ili obe u kontrakciji, kvartal je konkordantan. Indeks je udeo uporedivih kvartala u kojima se faze poklapaju. Vrednost blizu jedan ukazuje na snažnu sinhronizaciju, dok vrednost blizu jedne polovine sugeriše slabu faznu usklađenost. Konkordancu treba čitati zajedno sa grafikonima ciklusa i unakrsnim korelacijama, jer dve ekonomije mogu deliti faze, a imati veoma različite amplitude.
Opšti zaključak
Kvartalna serija BDP-a Hrvatske od 1995Q1 do 2026Q1 snažno je trendovska, izrazito sezonska i postojana. Njena dugoročna putanja pokazuje ekspanziju pre 2008, produženu postkriznu slabost, obnovljeni rast, dubok pandemijski šok i snažan oporavak. ARIMA model se dobro pokazuje kao alat za kratkoročno prognoziranje, jer se sva holdout posmatranja nalaze unutar prikazanih 80% i 95% intervala predviđanja. Datiranje poslovnog ciklusa potvrđuje glavne istorijske epizode kroz tri filtera, mada su najnovije prelomne tačke donekle zavisne od metode. Regionalna sinhronizacija je najjača sa Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Slovenijom, umerena sa Srbijom, a najslabija sa Severnom Makedonijom.
Šira poruka je da ciklus BDP-a Hrvatske treba čitati istovremeno nacionalno i regionalno. Domaća struktura je važna, posebno uloga turizma i usluga, ali su glavna ciklična kretanja duboko povezana sa makroekonomskim okruženjem bivše Jugoslavije i šire Evrope.
Literatura
Baxter, M., & King, R. G. (1999). Measuring business cycles: Approximate band-pass filters for economic time series. Review of Economics and Statistics, 81(4), 575–593.
Corbae, D., & Ouliaris, S. (2006). Extracting cycles from nonstationary data. Econometric Theory, 22(4), 843–858.
Eurostat. (n.d.). Gross domestic product and main components — quarterly national accounts (namq_10_gdp).
Harding, D., & Pagan, A. (2002). Dissecting the cycle: A methodological investigation. Journal of Monetary Economics, 49(2), 365–381.
Hodrick, R. J., & Prescott, E. C. (1997). Postwar U.S. business cycles: An empirical investigation. Journal of Money, Credit and Banking, 29(1), 1–16.
Hyndman, R. J., & Athanasopoulos, G. (2025). Forecasting: Principles and Practice.
U.S. Census Bureau. (2025). X-13ARIMA-SEATS Seasonal Adjustment Program.
