Sinhronizacija ciklusa BDP-a Crne Gore sa drugim ekonomijama bivše Jugoslavije
Četvrti deo poredi ciklus BDP-a Crne Gore sa ciklusima Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Severne Makedonije, Srbije i Slovenije. Sinhronizacija je važna zato što ekonomije koje se kreću zajedno mogu deliti trgovinsku izloženost, turističke šokove, veze na tržištu rada, finansijske kanale, uslove spoljne tražnje ili regionalne prelive. Analiza koristi HP-filtrirane cikluse, funkcije unakrsne korelacije i indeks konkordance. Tabela 5 koristi se za tumačenje prednjačenja i kašnjenja, ali se ne ubacuje kao prikazana tabela u blog.
Vizuelni nalazi pokazuju da Crna Gora deli glavne ciklične epizode sa regionom, ali sa većom amplitudom. Poređenje sa Bosnom i Hercegovinom pokazuje zajedničko kretanje oko globalne finansijske krize, pretpandemijske ekspanzije, COVID-19 kolapsa i postpandemijskog oporavka. Pandemijski pad Crne Gore vidljivo je dublji, što odražava veću cikličnu amplitudu njenog BDP-a. Poređenje sa Hrvatskom takođe je snažno. Obe ekonomije pokazuju izražen pandemijski pad i oporavak, i obe imaju cikluse koji deluju osetljivo na sezonske i spoljne uslove tražnje.
Poređenje sa Slovenijom pokazuje zajednički evropski obrazac, iako je slovenački ciklus glađi. Poređenje sa Srbijom je značajno, ali manje čvrsto. Glavni šokovi su zajednički, posebno COVID-19, ali se amplitude i pojedini detalji tajminga razlikuju. Severna Makedonija je najslabiji vizuelni par. Ona deli pandemijski šok, ali je šira ciklična usklađenost manje stabilna nego sa Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom ili Slovenijom.
Rezultati unakrsne korelacije potvrđuju rangiranje. Za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru korelacija na nultom pomaku iznosi oko 0,773, dok je pomak -1 takođe visok, oko 0,637. Pošto je redosled u fajlu Bosna i Hercegovina prema Crnoj Gori, negativni susedni pomak sugeriše da Bosna i Hercegovina u nekim epizodama može blago prednjačiti Crnoj Gori, ali je dominantna veza savremena. Za Hrvatsku i Crnu Goru korelacija na nultom pomaku još je snažnija, oko 0,829, uz pomak -1 od oko 0,714. I ovde je glavna veza istovremena, uz određene naznake da Hrvatska u nekim fazama može prednjačiti Crnoj Gori za jedan kvartal.
Za Crnu Goru i Severnu Makedoniju korelacija na nultom pomaku iznosi oko 0,682, a pomak +1 oko 0,532. Pošto je Crna Gora prva u nazivu fajla, to sugeriše snažnu savremenu vezu i mogućnost kratkog pomeranja u susednim kvartalima, ali je vrednost na nultom pomaku jasno dominantna. Za Crnu Goru i Srbiju korelacija na nultom pomaku iznosi oko 0,703, a pomak +1 oko 0,540. To ukazuje na značajnu regionalnu sinhronizaciju, opet centriranu oko istog kvartala. Za Sloveniju i Crnu Goru najviša korelacija je na pomaku -1, oko 0,674, dok je korelacija na nultom pomaku gotovo jednako visoka, oko 0,666. Pošto je Slovenija prva u nazivu fajla, to sugeriše da Slovenija u nekim epizodama može prednjačiti Crnoj Gori za jedan kvartal, ali je razlika u odnosu na savremenu korelaciju mala.
Tabela 6. Indeks konkordance
| Series1 | Series2 | N | N11 | N00 | Nc | C_index | p_value |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Bosnia and Herzegovina | Montenegro | 80 | 35 | 30 | 65 | 0.813 | 0.000 |
| Croatia | Montenegro | 81 | 35 | 30 | 65 | 0.802 | 0.000 |
| Montenegro | North Macedonia | 81 | 28 | 20 | 48 | 0.593 | 0.119 |
| Montenegro | Serbia | 81 | 25 | 29 | 54 | 0.667 | 0.004 |
| Slovenia | Montenegro | 81 | 32 | 32 | 64 | 0.790 | 0.000 |
Tabela 6 daje fazni rezime. Najviša konkordanca Crne Gore je sa Bosnom i Hercegovinom, oko 0,813. Hrvatska sledi blizu, sa oko 0,802. Slovenija je takođe snažno sinhronizovana, sa oko 0,790. Srbija je umereno sinhronizovana, sa indeksom konkordance od oko 0,667. Severna Makedonija je najslabiji par, sa oko 0,593, a njena p-vrednost u prikazanoj tabeli nije statistički značajna. Ova hijerarhija je uverljiva. Ciklus Crne Gore najviše je usklađen sa ekonomijama koje dele regionalne i evropske šokove i, u slučaju Hrvatske i Slovenije, snažne veze sa spoljnom tražnjom. Srbija je značajno usklađena, dok je Severna Makedonija manje dosledno sinhronizovana.
Zaključak četvrtog dela jeste da je ciklus BDP-a Crne Gore izrazito regionalan, ali neobično volatilan. Crna Gora deli tajming glavnih šokova sa susednim ekonomijama, posebno sa Hrvatskom, Bosnom i Hercegovinom i Slovenijom, ali njen sopstveni ciklus često ima veću amplitudu. Ova razlika je važna: sinhronizacija ne znači identično ekonomsko iskustvo. Crna Gora može ući u istu fazu kao susedi, ali dubina kontrakcije ili snaga oporavka mogu biti mnogo veći.
Metodološki dodatak za Deo 4
Funkcija unakrsne korelacije meri odnos između dve ciklične serije na različitim pomacima. Vrh na nultom pomaku znači da se dva ciklusa najjače kreću istovremeno. Vrh udaljen od nule može sugerisati da jedna ekonomija prednjači ili kasni za drugom. Znak pomaka mora se tumačiti prema redosledu serija u proračunu.
Indeks konkordance meri koliko često su dve ekonomije u istoj cikličnoj fazi. Svaki kvartal se klasifikuje kao ekspanzija ili kontrakcija za svaku ekonomiju. Ako su obe ekonomije u ekspanziji, ili obe u kontrakciji, kvartal je konkordantan. Indeks je udeo uporedivih kvartala u kojima se faze poklapaju. Vrednost blizu jedan ukazuje na snažnu sinhronizaciju, dok vrednost blizu jedne polovine sugeriše slabu faznu usklađenost. Konkordancu treba čitati zajedno sa grafikonima ciklusa i unakrsnim korelacijama, jer dve ekonomije mogu deliti faze, a imati veoma različite amplitude.
Opšti zaključak
Kvartalna serija BDP-a Crne Gore od 2006Q1 do 2026Q1 snažno je sezonska, trendovska i ciklična. Originalna serija pokazuje veliki kvartalni sezonski puls, dok sezonski prilagođena serija otkriva osnovni dugoročni rast, pandemijski kolaps i postpandemijski oporavak. ARIMA model je statistički koherentan i prolazi rezidualne provere, ali nije najbolji prognostički model u holdout poređenju; ETS i sezonski naivni reper pokazuju bolje rezultate. Datiranje poslovnog ciklusa potvrđuje pad tokom globalne finansijske krize, snažnu ekspanziju kasnih 2010-ih, tešku COVID-19 kontrakciju i oporavak, ali najnoviji ciklični položaj ostaje zavisan od metode. Regionalna sinhronizacija je najjača sa Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom i Slovenijom, umerena sa Srbijom, a najslabija sa Severnom Makedonijom.
Šira poruka je da ciklus BDP-a Crne Gore treba tumačiti kao regionalan, ali visokoamplitudan. Crna Gora deli glavne šokove sa drugim ekonomijama bivše Jugoslavije, ali su njene sopstvene fluktuacije oštrije. Za analitičare to znači da Crnu Goru ne treba posmatrati samo kao malu verziju regionalnog proseka. Ona je regionalno sinhronizovana, ali ciklično izloženija.
Literatura
Baxter, M., & King, R. G. (1999). Measuring business cycles: Approximate band-pass filters for economic time series. Review of Economics and Statistics, 81(4), 575–593.
Corbae, D., & Ouliaris, S. (2006). Extracting cycles from nonstationary data. Econometric Theory, 22(4), 843–858.
Eurostat. (n.d.). Gross domestic product and main components — quarterly national accounts (namq_10_gdp).
Harding, D., & Pagan, A. (2002). Dissecting the cycle: A methodological investigation. Journal of Monetary Economics, 49(2), 365–381.
Hodrick, R. J., & Prescott, E. C. (1997). Postwar U.S. business cycles: An empirical investigation. Journal of Money, Credit and Banking, 29(1), 1–16.
Hyndman, R. J., & Athanasopoulos, G. (2025). Forecasting: Principles and Practice.
U.S. Census Bureau. (2025). X-13ARIMA-SEATS Seasonal Adjustment Program.