Kad zumirate od glavnog grada ka periferiji, „zakon“ se pretvara u mozaik kašnjenja, otpornosti i neiskorišćenosti kapaciteta.

Metodološki radni tok iza ove vežbe, zašto redom testiramo stacionarnost, međuzavisnost, kointegraciju, dinamiku i uzročnost, objašnjen je u posebnom blog postu. Ova serija o županijama ide u tri dela: Deo I čita slike, Deo II prolazi kroz formalne panel rezultate, a Deo III sintetizuje šta sve to znači za politiku.

1. Zašto županijska lupa menja Okunov zakon

Okunov zakon se često tretira kao nacionalna prečica: kad proizvodnja raste, nezaposlenost obično pada; kad udari recesija, nezaposlenost raste. To je zgodna pravilnost, dovoljno korisna da usmerava očekivanja, dovoljno neodređena da preživi susret sa stvarnošću. Ali čim zamenite „državu“ sa „županijom“, priča postaje zanimljivija i nezgodnija. Hrvatska nije jedno tržište rada. Ona je mozaik lokalnih ekonomija, sa različitim industrijskim strukturama, različitom izloženošću šokovima i različitim kapacitetom da upijaju ili otpuštaju radnike.

To je polazna tačka studije. Umesto pitanja da li Hrvatska ima jednu Okunovu krivu, studija pita da li Hrvatska ima više Okunovih krivih: neke strme, neke ravne, neke jasno vidljive samo u lošim godinama, a neke zamagljene lokalnim posebnostima. Ovo nije čisto statističko pitanje. To je praktično pitanje. Ako se Okunov kanal razlikuje među županijama, onda nacionalna naracija „rast će doneti radna mesta“ nije pogrešna, ali može biti neravnomerno tačna. Glavni grad može živeti u drugačijoj makro-ekonomiji od delova Slavonije, ili od županija čije se bogatstvo diže i pada s turizmom, industrijom ili dugoročnim demografskim ograničenjima.

Zato studija koristi županijski panel kao način da Okunov odnos učini „poštenijim“. Cilj Dela I nije da bilo šta „dokaže“, već da pokaže kako podaci izgledaju pre nego što krene formalna mašinerija. Vizuelni dokaz nije presuda, ali je odličan unakrsni ispit. Pokazuje gde je odnos očigledan, gde kasni, gde se javlja samo u kriznim godinama i gde se razlikuje u prostoru.

2. Dva Okunova modela, jedna zemlja: Promene i jazovi

Studija radi s dva standardna načina izražavanja Okunovog zakona, a razlika je na županijskom nivou još važnija.

Prvi je specifikacija u prvim razlikama. Prostije rečeno, pita da li rast BDP-a obično ide uz pad nezaposlenosti, i da li kontrakcije idu uz rast nezaposlenosti. U županijskom okruženju to je test kratkoročne osetljivosti: kada lokalna proizvodnja krene naniže, da li lokalna tržišta rada reaguju oštro, blago ili gotovo nikako?

Drugi je specifikacija „jazova“ (engl. gaps). Tu studija za svaku županiju konstruiše proizvodni jaz i jaz nezaposlenosti, pa ispituje da li je proizvodnja iznad trenda povezana sa nezaposlenošću ispod trenda (i obratno). To je jezik praznog hoda (neiskorišćenost kapaciteta): ne „da li je nezaposlenost visoka“, nego „da li je nezaposlenost visoka u odnosu na lokalni trend?“ Studija izvlači te ciklične komponente Hodrick–Prescott (HP) filterom. Mehanika nije poenta; poenta je šta konceptualno daje posmatranje iz ugla jaza. Prebacuje fokus sa nivoa i kratkoročnih promena na ciklična odstupanja, onu vrstu „pregrevanja“ i „praznog hoda“ na kojima se grade priče o stabilizaciji.

U geografski raznolikoj ekonomiji, to može biti naročito korisno. Županije nisu samo manje Hrvatske; imaju različite tipične stope nezaposlenosti i različite trendove rasta. Pristup na osnovu jaza pokušava da poredi svaku županiju sa njenim sopstvenim „normalnim“, umesto da sve trpa u jednu nacionalnu osnovicu. To olakšava da se vidi da li se lokalna tržišta rada kreću prociklično, čak i kad su prosečni uslovi različiti.

Studija koristi oba modela u grafičkoj analizi. Ali način na koji se grafici „ponašaju“ šalje i jasniju sugestiju: model jaza često daje čistiju i konzistentniju sliku Okunovog odnosa među županijama nego model u prvim razlikama. To ne znači da je model u prvim razlikama pogrešan. Znači da je šumniji, a u županijskom panelu šum nije ravnomerno raspoređen.

3. Dugi pogled: Nivoi kroz županije i anatomija postojanosti

Kao što je prikazano na Slici 1 studija prvo prikazuje nivoe log BDP-a i stopu nezaposlenosti po županijama kroz vreme, što odmah odgovara na dva pitanja koja nacionalni agregat skriva: koliko se lokalne putanje rasta razlikuju i koliko su lokalni uslovi na tržištu rada postojani?

Tumačenje studije je direktno i prostorno utemeljeno. Serije log BDP-a uglavnom rastu u svim županijama, uz vidljive padove oko globalne finansijske krize 2008–2009. i pandemije COVID-19. Stope nezaposlenosti su volatilnije i heterogenije. Neke županije, kao Grad Zagreb i Primorsko-goranska, imaju relativno nisku i stabilnu nezaposlenost. Druge, poput Vukovarsko-sremske ili Brodsko-posavske, pokazuju trajno višu i promenljiviju nezaposlenost.

Dve široke poente iskaču, i obe su srž toga zašto je županijska lupa važna.

Prvo, Okunova priča je delom priča o vremenu. Studija primećuje da skokovi nezaposlenosti obično slede padove proizvodnje, što sugeriše zaostajanje tipično za Okunovu dinamiku. Županijski grafici to čine vidljivim: proizvodnja može naglo pasti, a nezaposlenost reaguje sa zakašnjenjem i često sa postojanošću.

Drugo, županijska „struktura“ se vidi u stabilnosti tržišta rada. Studija zapaža da županije s većim, urbanijim ekonomijama imaju glađi rast i stabilnija tržišta rada, dok manje razvijene ili ratom pogođene regije nose trajne izazove. To nije ekonometrijska fusnota; to je ključ za kasnije tumačenje razlika u „Okunovom koeficijentu“. Tamo gde je tržište rada strukturno napregnuto, oporavak proizvodnje se ne mora glatko preliti u pad nezaposlenosti. Tamo gde je ekonomija raznovrsnija i otpornija, tržište rada može biti manje volatilno.

Ovo je i mesto gde Zagreb treba „čitati“ ispravno. U ovom tekstu glavni grad je narativna sidrena tačka, jer ga čitalac očekuje, ali nije cela priča. Vizuelni dokazi govore da lokalne ekonomije u Hrvatskoj nisu samo umanjene kopije Zagreba. Neke županije izgledaju kao da rade pod potpuno drugačijim ograničenjima.

4. Osetljivost iz godine u godinu: Slika u prvim razlikama i zašto se rasipa u prostoru

Nivoi su informativni, ali Okunov zakon se često prepričava u terminima promena: rast gore, nezaposlenost dole. Zato studija crta prve razlike log BDP-a i stopa nezaposlenosti po županijama, da uhvati rast BDP-a i promene nezaposlenosti.

Kao što je prikazano na Slici 2 studija čita grafike intuitivno. Volatilnost je izraženija u razlikama, posebno u recesionim periodima. Kontrakcija 2009. i kasniji oporavak vide se u većini županija: rast BDP-a naglo postaje negativan, nezaposlenost raste. Ali županijska lupa opet otkriva nejednaku osetljivost. Grad Zagreb i bogatije obalne županije imaju blaže reakcije, dok županije poput Sisačko-moslavačke i Virovitičko-podravske pokazuju oštrije oscilacije.

Ovaj graf ne ocenjuje Okunov zakon; on pokazuje ambijent u kome svaka ocena mora da se kreće. Kratkoročna kretanja nisu samo ciklus; to su i lokalna izloženost i otpornost. U nekim županijama šokovi u proizvodnji se brzo prelivaju na tržište rada. U drugima je reakcija ili prigušena (možda se prilagođavanje odvija drugim kanalima) ili šumna (možda su male lokalne ekonomije ranjivije na idiosinkratične poremećaje).

Zato model u prvim razlikama ima predvidiv problem u županijskim panelima: konceptualno je privlačan, ali empirijski krhak. Kada su kvartalne/godišnje promene u jednoj županiji dominirane lokalnim događajima, regresiona linija postaje loš narator. Studija će to kasnije pokazati u dijagramima rasturanja i obrascima značajnosti. Ali i ovde je implikacija jasna: Okunova priča u prvim razlikama biće nejednaka među županijama, a najjača u velikim šokovima i slabija u „normalnim“ vremenima.

5. Prazan hod učini ciklus vidljivim: Proizvodni jaz i jaz na tržištu rada po županijama

Da bi prešao sa „kratkoročnih promena“ na „ciklični prazan hod“, studija konstruiše proizvodni jaz i jaz nezaposlenosti HP filterom i crta ih po županijama.

Kao što je prikazano na Slici 3 ovo je najeksplicitnije „Okunov“ graf u grafičkom delu. Koristi jaz serije da pokaže odstupanja od dugoročnih trendova i nalazi da u većini županija proizvodni i jaz nezaposlenosti pokazuju snažno negativno zajedničko kretanje: proizvodnja iznad trenda obično ide uz nezaposlenost ispod trenda, u skladu s Okunovim zakonom. Vrhovi u jazu nezaposlenosti često se „ogledaju“ u ponorima u proizvodnom jazu tokom recesionih epizoda poput 2009. i 2020.

Studija naglašava i zašto je županijska heterogenost bitna: veličina i učestalost ciklusa znatno se razlikuju po županijama, što odražava strukturnu raznolikost ekonomije. Drugim rečima, Okunov kanal može postojati „svuda“ u teoriji, ali se izražava drugačije zavisno od lokalne strukture i izloženosti šokovima.

Ovo je mesto gde model jaza „zaradi“ svoje mesto. Ne stvara magično odnos; često ga čini lakšim za uočavanje jer uklanja dugoročno klizanje i fokusira se na ciklična odstupanja. U županijskim podacima to je naročito smisleno, jer se županije razlikuju u trend nivou nezaposlenosti i trend putanjama rasta. Model jaza kaže: svaka županija ima svoj „normalan“ režim; kako odstupa od njega u usponima i padovima?

Studija ovo koristi kao argument za proučavanje oba pristupa. Ali sugeriše i nešto snažnije: model jaza je koherentniji način poređenja županija, jer govori jezikom praznog hoda, a ne jezikom sirovih promena koje mogu biti kontaminirane lokalnim šumom.

6. Dijagrami rasturanja po županijama: Gde je Okunov zakon vidljiv, a gde odbija da pozira

Posle vremenskih serija, studija prelazi na dijagrame rasturanja koji uparuju serije prema dve Okunove specifikacije. U županijskom panelu dijagrami rasturanja rade dve stvari odjednom: pokazuju da li odnos izgleda linearan i stabilan, i pokazuju koliko je odnos guran ekstremnim opservacijama.

Studija daje dijagrame rasturanja i za model u prvim razlikama i za jaz model. Ovde koristimo dijagrame rasturanja modela jaza kao glavne vizuelne oslonce, uz opis onoga što se vidi u modelu u prvim razlikama.

Kao što je prikazano na Slici 4 studija opisuje da županijski dijagrami rasturanja jaz modela vizuelno podržavaju Okunov zakon: negativan odnos, gde veći negativni proizvodni jaz ide uz veći pozitivni jaz nezaposlenosti. Važno, jaz dijagrami rasturanja pokazuju i kako se odnos razlikuje među županijama: neke imaju jasniji obrazac, druge više rasipanja.

Dijagrami rasturanja modela u prvim razlikama daju manje ujednačenu priču. Studija navodi da inverzni odnos u specifikaciji prvih razlika nije robustan u svim županijama: samo manji podskup pokazuje statistički značajne Okunove koeficijente, dok su druge županije šumne ili bez značajnosti. Pominje Grad Zagreb i Istru kao županije s jasnijom negativnom vezom i ukazuje na druge, poput Ličko-senjske i Požeško-slavonske, gde su obrasci šumniji. Takođe primećuje da se krizne godine grupišu u određenim delovima dijagrama rasturanja, sa češćim kombinacijama niskog rasta i rasta nezaposlenosti.

Ekonomski zaključak iz poređenja ova dva seta slika je jednostavan: Okunov zakon se lakše vidi u cikličnom praznom hodu nego u kratkoročnim promenama, i lakše u nekim županijama nego u drugima. Model u prvim razlikama može i dalje biti smislen, naročito tokom velikih šokova, ali kao opšti županijski dijagnostički alat može potceniti odnos zbog šuma i vremenskog okvira. Model jaza izgleda „strukturnije“ jer svaku županiju meri u odnosu na sopstveni trend.

7. Dijagrami rasturanja po godinama: Kada nacionalni šok sinhronizuje županije

Zatim studija menja ugao. Umesto „jedan panel po županiji“, daje „jedan panel po godini“, crtajući odnos kroz županije unutar svake godine. To je pametan način da se odgovori na drugo pitanje: ne „da li svaka županija ima Okunovu dinamiku“, nego „u kojim godinama se odnos najjasnije vidi širom zemlje?“

Tumačenje studije je jasno. Kao što je prikazano na Slici 5 godine s velikim negativnim proizvodnim jazom, poput 2009. i 2020, jesu i godine s velikim pozitivnim jazom nezaposlenosti, što potvrđuje prociklično ponašanje tržišta rada. U tim godinama nagibi regresija su izrazito negativni, dok se u stabilnim godinama nagibi „spljošte“. Implikuje se da je Okunov zakon izraženiji u padovima.

Studija kaže analogno i za dijagrame rasturanja u prvim razlikama po godinama: godine pada daju jače negativne nagibe, dok su ekspanzivne godine slabije ili nekonzistentne. Drugim rečima, u dobrim vremenima županijske razlike i lokalne posebnosti dominiraju. U lošim vremenima makro šok postaje sinhronizujuća sila, pa se Okunov odnos jasnije vidi širom prostora. To podržava zdravorazumski zaključak: recesije su trenuci kada se proizvodna ograničenja široko stežu i prazni hod tržišta rada raste u većini županija; ekspanzije raspodeljuju dobitke neravnomernije.

Iz ugla ekonomske politike, ovo je važno. Sugeriše da nacionalni padovi aktiviraju uniformniji „makro“ Okunov kanal kroz županije, dok su normalna vremena pod većim uticajem lokalnih struktura i ograničenja. Županijska heterogenost nije konstanta; ona je zavisna od stanja.

8. „Obrnuti“ odnos: Nezaposlenost kao prediktor proizvodnje, i zašto izgleda drugačije u jaz modelu

Studija ispituje i obrnuto preslikavanje: promene nezaposlenosti kao prediktore rasta BDP-a, i jaz nezaposlenosti kao prediktor proizvodnog jaza. Ovo nije teorijski centar Okunovog zakona, ali je empirijski zanimljivo: pita da li tržište rada nosi informaciju koja predviđa kretanja proizvodnje, posebno lokalno.

U obrnutom modelu u prvim razlikama, studija nalazi slabe dokaze: samo pet županija ima statistički značajne odnose, a godišnji rasip po godinama pokazuje tek blage negativne veze u nekim godinama. To je opisano kao neiznenađujuće, jer se Okunov zakon obično pripoveda sa uzročnošću koja ide od proizvodnje ka nezaposlenosti.

Jaz-obrnuta analiza izgleda jače u grafičkom delu. Studija navodi da u modelu jaza u obrnutom smeru većina županija pokazuje statistički značajne odnose (njih 19), uz Okunove koeficijente koji znatno variraju među županijama. Ta široka disperzija je sama po sebi ekonomska priča: čak i kada se obrnuto preslikavanje pojavi u jaz okviru, ne pojavljuje se uniformno. Neke županije izgledaju znatno „osetljivije“ od drugih.

Kao što je prikazano na Slici 6 ovo je mesto gde županijski panel daje nijansiranu poruku. Obrnuto preslikavanje u jaz serijama može dati snažne statističke obrasce, ali studija je tumači kao dokaz da model jaza bolje hvata strukturnu vezu između tržišta rada i ekonomske aktivnosti čak i u obrnutom posmatranju, a ne kao tvrdnju da nezaposlenost „uzrokuje“ proizvodnju u dubljem smislu. Drugim rečima, model jaza hvata snažno ciklično zajedničko kretanje koje traje kroz županije, iako teorijski smer ostaje proizvodnja-ka-nezaposlenosti.

Studija komentariše i obrnutu jaz analizu po godinama: neke krizne godine pokazuju jače negativne korelacije, odraz sinhronizovanih padova. Tema se ponavlja: krize čine odnose vidljivijim i usklađenijim u prostoru.

9. Šta grafički dokazi mogu zaključiti, i šta ne smeju

U ovom trenutku, pre formalnih panel testova, grafički dokazi podržavaju nekoliko opreznih zaključaka.

• Prvo, županijska lupa snažno sugeriše da je hrvatski Okunov odnos prisutan, ali heterogen. Neke županije pokazuju jasnije inverzne obrasce između proizvodnje i nezaposlenosti, druge šumnije; sama disperzija je ekonomski smislen signal. Upućuje na to da se lokalne strukture tržišta rada i otpornost znatno razlikuju.
• Drugo, model jaza daje koherentniju vizuelnu priču od modela u prvim razlikama. Proizvodni i jaz nezaposlenosti pokazuju snažno negativno zajedničko kretanje u mnogim županijama i postaju posebno sinhronizovani u padovima poput 2009. i 2020. Model jaza zato izgleda pogodniji za poređenje županija, jer meri odstupanja od sopstvenog trenda.
• Treće, vizuelni dokazi ukazuju na istaknutu asimetriju: Okunov zakon je vidljiviji tokom padova nego tokom ekspanzija, posebno na godišnjim poprečnim dijagramima rasturanja. To implicira da makro šokovi privremeno sabijaju heterogenost utičući na većinu okruga u istom smeru, dok normalna vremena dozvoljavaju da faktori specifični za okrug dominiraju.

Ali studija postavlja i granice. Grafici ne mogu reći da li ovi odnosi preživljavaju formalne provere stacionarnosti, međuzavisnosti, heterogenosti nagiba ili kointegracije. Takođe ne mogu reći da li obrasci impliciraju smer (direkciju) ili samo istovremen zajednički hod. To je posao Dela II: da se pređe sa „izgleda kao“ na „formalni dokazi podržavaju“.

10. Most ka Delu II: Od grafičkog prikaza ka verifikaciji

Slike iz Dela I čine centralnu pretpostavku uverljivom: hrvatske županije pokazuju Okunovu dinamiku, a odnos izgleda čišći kada se izrazi kroz cikličnu neiskorišćenost kapaciteta. Ali traže i više: odnos nije svuda isti, i najvidljiviji je kada makro okruženje postane neprijateljsko.

Deo II počinje tačno tamo gde ovaj deo mora stati: pre odeljka testova jediničnog korena u panelima. Pratiće formalni radni tok analize panela: panel jedinični koreni, međuzavisnost po preseku, heterogenost nagiba, panel kointegracija, ocena i dinamika, i na kraju uzročnost. Ako je Deo I sudski crtež, Deo II je izjava data pod zakletvom.